Septembar mesec je rezervisan, medju lovcima, za riku jelena. Kralj šume ulazi u sezonu parenja i samim tim počinje i njegovo oglašavanje poznatije kao rika.
U samo svitanje krećemo u potragu za pravim grlom. Odluka pada da idemo piršom nas trojica korak po korak. Teren u kom se kreće jelen poznajemo u svaki list koji se nalazi na zemlji jedini strah je da ga ljubav i košute nisu odvele na drugu stranu.
U šetnji nailazimo na par mladih perspektivnih grla koji su u 5-6 godini ali to nije ono što tražimo. U jednom momentu čujemo dobro poznati glas i riku našeg Matorog kako smo ga mi medju sobom zvali. Po rikanju znamo gde je i na kojoj livadi ali nam vetar ne ide na ruku pa laganim tihim hodom menjamo poziciju i ugao. Posle ne punih dvadesetak minuta dolazimo do željenog mesta i sve je idealno, vetar, sunce, košute samo njega nema. Ne gubim nadu i uz par reči dogovora odlučujemo da ostanemo tu i čekamo.
Kao i uvek čekanje se isplatilo, Matori je odlucio da izadje do svog harema koji je brojao oko 20tak košuta. Pokazuje se u svojoj punoj raskoši i svom punom sjaju. Nameštam štap,postavljam oružje, čekam momenat i poziv stručnog pratioca da pucam. Pucanj se prolomio kroz šumu a divljač pada u vatri. Čestitke slede i odlazak do divljači.
Veličanstveni rogovi koji sijaju na septembarskom suncu kao da su od bisera, a ne od rose. Divljenje trofeju sa sigurno preko 220 CIC poena, kako mi je prema prvoj proceni rekao stručni pratilac. Poklonili smo se kralju šume i zahvalili na veliko potomstvu i bogatsvu koje je ostavio našim šumama,
hvala Matori. Lov koji ću pamtiti dok dišem.
Saša Vidak
