Dogovaram lov vuka sa čeke u lovištu LU Minićevo kod mog prijatelja Aleksandra Lakića, upravnika pomenutog lovišta. Nakon dogovora o datumu, plan je da provedemo tri noći na čeki uz nadu u lovačku sreću.
Pakujem opremu: toplu garderobu za dug boravak na niskim temperaturama, adekvatnu obuću za planinu, sneg i hladnoću. Puška i optika su proverene, municija je u koferu, a sva dodatna oprema spakovana. Polazim ranije kako bih na čeki bio već u 15 sati, dok je još dan, kako bih osmotrio teren radi lakše orijentacije i brže reakcije na pojavu predatora.
Stižem i penjemo se u planinu do čeke. Smestam se, punim pušku, i počinje čekanje. Na osnovu kamera, znamo da vukovi dolaze na mrčište u različitim vremenskim intervalima: 19-21 h, 23:30-02 h, i oko 6 ujutru. Prilagođavam se tome kako bih u ključnim trenucima bio najspremniji. Sati prolaze, lisice i šakali se smenjuju na mrčištu, ali vukova nema. Oko 22:30 hvata me san. Trgnem se i pogledam na sat – 23:45. Napolju vetar jako duva, a počinje i sneg. Uključujem termalni monokular i otvaram prozor da osmatram. Tada ugledam vuka kako trči preko proplanka na oko 20 metara i nestaje niz padinu u šumu.
Postaje mi jasno šta se dogodilo – zaspao sam i propustio priliku. Ostajem na čeki do 7 ujutru, ali tokom noći na mrčište dolaze samo lisice i šakali. Aleksandar dolazi po mene, pa idemo kod naših prijatelja Grade i Marka u kolibu na doručak. Razmenjujemo utiske i zapazanja kako bismo se pripremili za drugu noć na čeki.
Druga noć na čeki
Grada i Marko, naši domaćini i iskusni lovci, slušaju moju priču o sinoćnjem lovu. Uz domaću šljivu i seoski doručak daju mi korisne savete kako da se večeras bolje pripremim i ne dopustim da me san savlada.
Oko 14:30 Aleksandar me vozi na čeku. Pakujem hranu, slatkiše, vodu i odlučujem da večeras ne zatvaram prozor niti koristim grejalicu – samo stolica i osmatranje. Dolazim na čeku, raspremam opremu i smeštam se. U vreći za spavanje ostajem do grudi kako bih se zaštitio od hladnoće. Punim pušku i počinjem čekanje.
Kako sati prolaze, lisice i šakali se ponovo pojavljuju na mrčištu. Sneg i jaka mesečina daju neverovatnu čaroliju planine. Oko 22:30 odlučujem da sledećeg predatora odstrelim. Prva lisica dolazi, nišanim i pucam – pada u vatri. Prepunjavam pušku i nastavljam čekanje. Nakon pola sata pojavljuje se veliki šakal, ali ga ne stižem nišaniti jer brzo odlazi. Oko 23:50 druga lisica dolazi, nišanim, pucam – i ona pada.
Oko 2:30 noć se smiruje, vetar staje, a mesečina je jaka. U jednom trenutku primetim dve senke sa desne strane. Podižem termalni monokular i vidim dva vuka – jedan je blizu čeke, a drugi na mrčištu. Prvi vuk odlazi niz padinu, dok drugi prilazi mrčištu. Čekam savršenu priliku, smireno nišanim i povlačim obarač – vuk pada na nekih 100 metara. Posmatram ga termalom i čekam desetak minuta. Leži nepomično – sigurno sam ga odstrelio.
Zovem Aleksandra i javljam mu. Dok ga čekam, podižem termal i ugledam još jednog vuka. Ovog puta brzopleto pucam iz ruke – vuk skače i nestaje u šumi. Silazimo i pronalazimo prvog vuka, tačnije vučicu. Na mestu gde je bio drugi vuk nalazimo samo tragove bez krvi – očigledno sam promašio.
Nema lovca kojem nije žao propuštene prilike, ali dve lisice, šakal i jedan vuk u jednoj noći – uspeh koji se retko viđa!
