Dobijam poziv od prijatelja iz Beča, Bobana i Željka, da učestvujem u pogonskom lovu na visoku divljač u Češkoj Republici. Pošalju mi potrebna dokumenta, pozivno pismo, i rešavamo sve sa našom policijom za prenos oružja u inostranstvo. Spakovani i spremni za put, krećemo ka Beču, gde nas čekaju Željko i Boban. Oprema i oružje su propisno spakovani za transport, i stižemo do granice s Hrvatskom. Na našoj strani policija brzo završava papirologiju, prelazimo u Hrvatsku, gde nam pregledaju oružje i municiju i sređuju ulazne papire. Procedura može potrajati, ali završavamo sve i krećemo ka Beču.
U 20:30 stižemo u restoran "Stari Lovac" u Beču, čiji je Željko vlasnik. Nakon raspakivanja, uživamo u lovačkim specijalitetima: fazanu, jelenima, divokozama i muflonima, a veče prolazi u razmeni lovačkih priča i iskustava. Buđenje je zakazano za 04:00 – brzo spremanje, prva kafa i pakovanje opreme u džipove, pa polazak ka Češkoj, ka lovištu udaljenom oko 200 km od Beča. U 8:30 okupljamo se u lovačkoj kući, u srcu lovišta koje se prostire na 7000 hektara šume i koje gazduje evropskim jelenom, jelenom lopatarom, srnećom i crnom divljači (divlje svinje).
Na dolasku, dočekuje nas vlasnik lovišta sa srdačnom dobrodošlicom, kao i prijatelji iz Beča, Salcburga i Ciriha, takođe pozvani u lov. Uz bogat doručak, domaćin je pripremio kafu i čaj, i tu razmenjujemo priče iz prolećnih lovova na srndaća, kao i očekivanja od današnjeg lova.
U 9:30 vlasnik lovišta deli pravila i lovce raspoređuje u tri grupe. Lovi se košuta, jelensko tele, divlje svinje svih uzrasta i lisice. Planirana su tri pogona, sa pauzom za ručak i osveženje nakon drugog pogona, dok se treći pogon označava i kraj lova.
Spremamo opremu, oružje je prazno, zatvarači izvađeni do dolaska na stajalište gde punimo puške. Alkohol je strogo zabranjen! Prvi pogon počinje – pogonioci kreću, psi laju, divljač se pokreće, i uskoro odjekuju prvi pucnji. Nakon sat vremena, pogon je završen i selimo se na drugi deo lovišta. Na stajalištu smo smešteni na sredini, psi ponovo laju, i mog prijatelja Borisa sreće jelensko tele, koje on vešto odstreljuje.
Tokom drugog pogona, čuju se pucnji na početku stajališta, divljač probija pogon i vraća se nazad, dok pogonioci podižu košutu sa moje desne strane. Kolega ispaljuje hitac, ali promašuje, i time završavamo drugi pogon. Na kraju, odstreljujem divljač i završavamo lov.
Po završetku lova, skuplja se odstreljena divljač i pravi se "streka" za odavanje poslednje počasti, što domaćin poštuje s velikim poštovanjem prema lovačkoj etici i tradiciji. Ovo je jedno od onih lepih lovačkih iskustava gde se doživljava pravi lov i vidi kako se ispravno gazduje lovištem. Odnos vlasnika lovišta prema gostima i organizacija lova od početka do kraja ostavljaju utisak koji će ostati u lepom sećanju.
Nije samo odstrel ono što lov čini vrednim, već i razgovori, priče za doručkom i ručkom, kao i ceremonija odavanja počasti divljači i kolegama lovcima. Lov je mnogo više od pucanja – to je kultura i poštovanje prema prirodi i divljači.
