Usevi su skinuti, u polju je manji broj poljoprivrednika, lišće je opalo i jutra su hladna, ponegde sa mrazom i snegom. Sada počinje period pojačane brige za divljač, dok uveliko traje glavni deo lovne sezone.
Divljači je pomoć lovca u ishrani u zimskim mesecima neophodna, ali treba da je pravovremeno i pravilno izvedena. Pogledajmo zato da li smo dovoljno uradili i da li je ono što je urađeno, dobro urađeno, da li smo izabrali dobro mesto za hranilište, da li je hrana koju smo stavili kvalitetna i da li je dinamika dopune hranilišta usklađena sa potrošnjom hrane.
Dinamika prihrane tokom zime u direktnoj je vezi sa raspoloživim izvorima prirodne hrane u lovištu. Sa prihranjivanjem treba početi na jesen, radi navikavanja dolaska životinja na hranilišta i radi postepenog obezbeđivanja telesnih rezervi koje su neophodne za preživljavanje u nepovoljnim vremenskim prilikama.
Prihranjivanje nipošto ne podrazumeva puko iznošenje kukuruza do hranilišta, već čitav niz kompleksnih aktivnosti i mera kojima se obezbeđuje što bolji kvalitet, raznovrsnost i nutritivna vrednost hraniva.
Ako se iznosi sočna hrana, treba imati na umu da se iznose količine koje podmiruju procenjenu dnevnu potrošnju, kako se izložena hrana ne bi smrzavala na tlu i štetno delovala na varenje divljači. Poznato je da srna nerado uzima kabastu hranu iz hranilišta pa je stoga dobro oboriti poneko stablo lišćara ili bršljanom obraslo stablo, čime bi se, uz prirodnu prihranu srne, smanjile i štete na šumskim sastojinama.
Treba voditi računa i o tome da divljač brže troši zalihe masnoće u potrazi za hranom u delovima pokrivenim snegom i ledom pa je u tim uslovima, pored stalne brige o prihrani, potrebno praviti i staze (prtine) kojima bi se divljač lakše kretala, a naročito ako se na snegu stvorila ledena pokorica.
Dobro uhranjena divljač, u doba većih dubina snežnog pokrivača miruje u zaklonu racionalizujući tako potrošnju telesne energije i ne iscrpljuje se tražeći hranu, a slabo uhranjena i ne prihranjivana u toku zime, divljači u potrazi a hranom još više se iscrpljuje i slabi. Ovakva divljač je svakako lak plen predatora, a i podložna je bolestima. I teorija i praksa su pokazale da divljač, koja nije pravilno i pravovremeno prihranjivana u zimskom periodu, migrira u druga lovišta i ako tamo nađe dovoljno hrane i mira, tamo i ostaje. Hranilišta ili mesta za ostavljanje kabaste hrane treba da su odabrana prema rasprostranjenosti divljači kojoj se hrana iznosi, a to baš i nisu mesta koja su lovcima zimi najlakše dostupna. Nije potrebno posebno naglašavati da su bolja natkrivena hranilišta u kojima hrana ne može da kisne i kvari se od razbacivanja hrane, kačenja na grmove i slično. Ipak najvećom greškom se može smatrati iznošenje nekvalitetne hrane za divljač, bilo da se radi o seni, kukuruzu ili vrlo retko o silažnoj hrani. U lovište, dakle treba iznositi najkvalitetnije seno i žitarice, a pripremu i skladištenje hrane za divljač treba obaviti krajnje odgovorno uz primenu pravilnih tehnoloških metoda. Primenom svih ovih mera možemo računati da će prihrana divljači u lovištu u zimskim mesecima ispuniti očekivanja, u protivnom i u najboljem slučaju divljač neće pronaći ili neće uzeti hranu, a ako je uzme može doći i do trovanja i uginuća divljači.
Prihranjivanje fazana i jarebica
Količina zrnaste hrane je 50grama po fazanu ili isto toliko po paru jarebica, a koriste se zrna strnih žitarica kao što su pšenica, ječam i zob, te suncokret
otpalo lišće lucerke i slično. Ovu hranu najbolje je pomešati sa plevom da bi se divljač čeprkajući zagrevala dok traži zrnje žitarica. U hranilišta se može uz ovu hranu dati i kukuruz u klipu, a praktično ga je fazanima postavljati, na pogodnim mestima, na drvene klipove na visinu od sedamdesetak cantimetara, tako je životinja primorana da se zaskakuje da bi otkinula zrno i tako održava telesnu temperaturu.
Prihranjivanje zečeva
Osnovne vrste hraniva za zeca su kvalitetno seno deteline ili lucerke, od žitarica kukuruz ili zob, a od krtolastih treba davati stočnu repu, mrkvu, stočni kelj i čičoku. Količina hrane mogla bi za 100 zečeva da se kreće oko 5kg sena , 3kg zrnaste i 5kg krtolaste hrane na dan.
Srneća divljač
Od kabastih hraniva za srneću divljač je najbolje seno deteline, lucerke, dobro livadsko seno.
Davanje lošeg sena je nepotreban trošak, jer srne ga neće jesti. Bitno je takođe da seno u hranilištu i da bude nabijeno, da ga divljač uzima sa izvesnim naporom, jer to smanjuje rastur. Ako hranu stavljamo u hranilišta onda je obavezno iznesimo pre snega, jer kasnije iznošenje iz niza razloga nije praktično. Pre svega srne ne podnose ni miris ruku koje su donele hranu, a kamoli često prisutan miris cigarete, nafte ili benzina. Seni koje iznosimo zimi upija veće količine vlage te gubi kvalitet, ukus i tamni. Za ishranu srna može poslužiti i žir, bukvica i kesten, ali treba da se na vreme skupe i iznose u hranilišta. Napredno lovstvo vrlo uspešno koristi silažu kao kabasto hranivo za preživare, što je za divljač korisnije, jer sušena zelena hraniva izgube i do 35 procenata belančevina, a prevrela silažna masa samo 5 procenata. Osim kabastih hraniva srnama obavezno moramo u hranilišta stavljati žitarice i krtolastu hranu. Od žitarica, srnećoj divljači treba davati kukuruz i zob, a od sočne hrane stočnu repu, stočni kelj, čičoku i mrkvu.
