Zaštita useva od divljači predstavlja ključnu meru za očuvanje prinosa i sprečavanje štete koju divljač može naneti poljoprivrednicima. Divljač poput zečeva, srna i divljih svinja ali i jelenska divljač često se hrani usevima i može prouzrokovati značajne gubitke. Radi smanjenja ove štete, postoje različite metode zaštite koje se mogu primeniti.
Ograde i električne barijere mogu biti efikasne u održavanju divljači udaljenoj od useva. One stvaraju fizičku prepreku koja sprečava ulazak divljači na polja. Takođe, postavljanje raznih uređaja kao što su zvučni signalizatori, reflektirajuće trake ili upotreba prirodnih repelenata može ometati divljač i smanjiti njihovu prisutnost na poljima.
Važno je da poljoprivrednici redovno prate situaciju na terenu i brzo reaguju na pojavu divljači. To može uključivati postavljanje kamera za nadzor ili organizovanje timova za praćenje kako bi se brzo reagovalo u slučaju prisustva divljači. Brza reakcija omogućava poljoprivrednicima da preduzmu potrebne mere zaštite i minimiziraju potencijalnu štetu.
U vezi s tim, Zakon o divljači i lovstvu i Pravilnik o merama za sprečavanje štete propisuju obostrane obaveze za korisnike lovišta i vlasnike zemljišta. Korisnici lovišta su odgovorni za održavanje odgovarajućeg broja divljači, koja je vlasništvo Republike Srbije. Dok nisu obavezni da ograđuju lovišta, neki od njih su već izgradili ograde radi zaštite poljoprivrednih useva. S druge strane, vlasnici zemljišta imaju obavezu preduzimanja određenih mera prilagođavanja biljnih kultura kako bi se smanjila privlačnost za divljač. To može uključivati uklanjanje plodova i useva u agrotehničkom roku u neposrednoj blizini lovišta, korišćenje repelenata koji odbijaju divljač, vezivanje pasa pored useva, postavljanje vidljivih plašilica i svetlosnih uređaja, kontrolisano spaljivanje materijala dimom ili gasom radi odbijanja divljači, ili upotrebu elektro pastira.
U slučaju da divljač nanese štetu usevu, oštećena strana ima pravo da podnese zahtev za naknadu štete korisniku lovišta u roku od 10 dana od dana nastanka štete. Sudska praksa je obično naklonjena oštećenoj strani i korisnik lovišta je u obavezi da plati naknadu za nastalu štetu.
Važno je naglasiti da zaštita useva od divljači zahteva saradnju i odgovornost svih uključenih strana. Poljoprivrednici i korisnici lovišta trebaju sarađivati kako bi uspostavili efikasne mere zaštite i očuvali ravnotežu između poljoprivredne proizvodnje i divlje faune. Kroz primenu odgovarajućih mera zaštite, moguće je smanjiti štetu od divljači i omogućiti uspešan rast i razvoj useva.
Ukratko, zaštita useva od divljači je vitalna kako bi se sačuvali prinosi i sprečile potencijalne štete. Korišćenje ograde, električnih barijera, uređaja za plašenje i prirodnih repelenata može pomoći u održavanju divljači podalje od poljoprivrednih useva. Pravilno održavanje brojnosti divljači, kao i preduzimanje mera prilagođavanja biljnih kultura, takođe su važni aspekti zaštite useva. Saradnja između poljoprivrednika i korisnika lovišta, uz poštovanje zakona i obaveza, ključna je za uspešnu zaštitu useva od divljači.
